Школа и околина

         Градско насеље Лиљан лоцирано је у централном делу Косовске котлине и припада Косовском управном округу. Место се налази 16 километара од Приштине, на ушћу Јањевске реке у Ситницу и има врло повољан географски и саобраћајни положај, с обзиром  на то да повезује главни град покрајине са Призреном и Скопљем. Липљан представља и административни центар истоимене општине у чији састав, осим овог градског насеља, улази и 62 села.

Насеље се развило око античке Улпијане, римског и рановизантијског града у провинцији Горњој Мезији, који је заузимао простор између данашњих територија Приштине, Грачанице и Липљана. Место је било смештено на путу који је повезивао Ниш и Скопље, а касније га је византијски цар Јустинијан I обновио и назвао Iustiana Secunda, за разлику од насеља Iustiana Prima, које се налазило недалеко од данашњег Лебана. О овом периоду у развоју насеља сведочи и црква Богородичиног Ваведења у Липљану,која је избрађена на темељима цркве из Јустинијановог времена. Током развоја Рашке у 12. веку, Липљан је имао значајну улогу, као главно византијско утврђење, насупрот српском Звечану, а једно извесно време у њему је било и седиште Епископије. Развој и напредак места почео је да се смањује у другој половини 14. века, када се на рачун његових територија шире насеља Приштина, Јањево и Ново Брдо, а услед пустошења и најезди турских освајача, готово је потпуно пропало. До обнове града долази са пуштањем у рад железничке пруге Краљево - Скопље, као и осталих магистралних праваца који су се овде укрштали.

Данас у самом Липљану живи скоро 10 хиљада људи, а према проценама UNHCR-а, цело подручје има око 76 хиљада житеља. Већинско становништво чине Албанци, а у мањем проценту има и Ашкалија, Срба, Рома, Турака, Бошњака, Горанаца, Египћана и осталих. До рата на Косову, у Липљану је живело око 6 хиљада Срба, а данас их је остало око хиљаду.

Привреда општине Липљан је углавном заснована на пољопривредној производњи и трговинским предузећима, мада је пре сукоба 1999. године, у Липљану радила фабрика папира Лепенка, фабрика вентилатора Термовент, као и пунионица безалкохолних пића Coca Cola. Данас та предузећа не послују. Регистровано је више од хиљаду фирми, али не постоје поуздани подаци о броју запослених у приватном сектору. Ипак, економске прилике у овом крају су врло тешке и неповољне, а број незапосленог становништва је веома висок.